Što je Linux?

Što je Linux?

Linux je besplatan operativni sistem (UNIX klon), stvoren i razvijan ujedinjenim snagama InterNETa i tisuća hackera entuzijasta širom svijeta. Idejni začetnik Linux-a, njegov prvi programer i osoba vrlo zaslužna za njegovu trenutnu poziciju u svijetu operativnih sistema je Linus Torvalds (torvalds@cc.helsinki.fi).
Pisan je pod GNU License Agreement-om, što znači da je njegov izvorni kod dostupan svima. Zahvaljujući tome, različiti programeri razvijaju nekoliko različitih "distribucija" Linux-a, od kojih svaka ima mrvicu drugačije mogućnosti od ostalih, iako su sve jednako funkcionalne i jednako dobre. Najpoznatije su Slackware, RedHat, Caldera i Debi(l)an.
Linux se može instalirati i koristiti na mnogim platformama, npr. na računalima baziranim na 386/486/586 procesorima, na Alpha procesorima, 68K procesorima, Power-PC-u, Mac-u, Atari-u, Amigi i ostalima.

Linux je "unixoliki" operativni sistem, sto znaci da radi na sličnom ili skoro istom principu kao Unix. Unix je jedan od najpopularnijih operativnih sistema sirom planete, zbog svoje ogromne potpore i raširenosti. Unix je razvijen kao multioperacioni sistem za minikompijutere sredinom 60-ih godina. Od tada je prerastao u jedan od najšire korištenih operativnih sistema uopće.

Pravi razlog zašto je Unix tako popularan je; zato sto mnogi kompjuterski hackeri osjećaju da je Unix "prava stvar" odnosno: istinski operativni sistem. Iz ovog razloga razvoj Linux-a je bio vođen od strane ogromne grupe Unix hackera koji su htjeli da naprave svoj vlastiti izvorni kod.

Linux je besplatno distribuirana verzija Unixa koju je prvenstveno razvio Linus Torvalds na Helsinskom universitetu u Finskoj. Linux je razvijen uz pomoc mnogih Unix programera i genija širom Internata, dozvoljavajući bilo kome da slobodno razvija i mijenja izvorni kod.

Rani razvoj Linuxa je većinom bio baziran na multiprocesnom managementu (task-switching) karakteristikama 80386 u protected-mode interfejsu, koji je bio pisan u Asambleru. Nakon toga je Linux počeo da piše (programira) u C-u, koji je jako olakšao daljnji razvoj. U ovom periodu Linux počinje da ozbiljno shvaća svoju megalomanu ideju o pravljenju "boljeg Minixa od Minixa".

Oktobra 5, '91 Linus je objavio prvu oficijalnu verziju Linuxa 0.02. Na ovoj verziji se je već mogao da pokrene bash (GNU Bourne Again Shell) i gcc (GNU C complier). Pošto je Linux bio zamišljen kao hackerski sistem, primarni fokus je bio razvoj kernela, dok nijednom od ostalih predmeta razvoja sistema kao sto su: korisnička potpora, dokumentacija, distribucija, itd. nije bila posvećena neka posebna pažnja. I danas Linux zajednica stavlja ove predmete kao sekundarne i na prvo mjesto stavlja razvoj kernela.

Nakon verzije 0.03 došla je verzija 0.10, jer je više ljudi radilo na sistemu. Nakon nekoliko revizija, u Martu 1992 Linux je unaprijedio verziju u 0.95, da odrazi svoja očekivanja da je sistem spreman za svoje skoro oficijalno izdanje.

Skoro godinu i po dana kasnije, krajem Decembra 1993, Linux kernel je još uvijek bio na verziji 0.99-pl14 i kao "kornjača" prilazio verziji 1.0 (sporo ali sigurno).

Danas Linux je potpuni Unix, sposoban da pokrene X Window, TCT/IP, emacs, UUCP, mail, usenet softvare ili bilo sto drugo. Skoro svi besplatni softverski paketi su prebačeni na Linux, a u zadnje vrijeme vlada velika "revolucija" prebacivnja/izdavanja komercijalnog softvera za Linux.




INSTALACIJA DEBIANA

Debian instalacija može da izgleda veoma "zeznuta", ali sve u svemu instalacija je veoma lagana. Uglavnom pojasnit ću u ovom HOWTO file-u čitav proces instalacije Debian-a slink verzije.

* Slink: Slink verzija Debian-a je 100% stabilna za vas sistem. Slink 2.1 koja je trenutno najkasnije izdanje Debiana koristi 2.0.36 kernel i trenutno je možda najstabilnija distribucija od svih.

* Potato: Potato je verzija Debian-a koja je u razvoju. U ovoj verziji se provjeravaju kerneli i stabilnost za Slink verziju. Debian ne garantira za stabilnost ove verzije. Trenutno izdanje Debian potato je 2.2 i koristi kernel 2.2.12.



* NAPOMENA: ako imate vec LILO na /MBR (Master Boot Recordu) skinite ga sa sljedećom komandom u vašem MS-DOS promptu: FDISK /MBR

Možete napraviti boot diskete sa rawrite programom, a također možete boot-irati sa vašeg cd-a sto je puno lakše. Rawrite program se nalazi u /tools/rawrite1 (to je verzija koja je poboljšana od trenutne), a ako ste navikli na trenutnu onda /tools/rawrite2... Napišite u vašem promptu: rawrite - i kopirajte boot image na floppy. Također kopirajte rescue image, jer nekada moze posluziti.

Oni koji žele sa svoje windows particije da instaliraju Debian na drugu particiju mogu pokrenuti sa debian cd-a proces instalacije. Naravno morate biti u MS-Dosu. Promijenite dir u D:\INSTALL i napišite: boot

Nakon toga uči čete u instalacijski proces i možete naravno sve uraditi po vašoj volji. Budite pažljivi kod LILO setup-a, ako imate Windows na /dev/hda1 i mislite raditi dual boot sa LILO. Najbolje je da napravite boot disketu za Debian i ignorirate čitav LILO setup, no ako znate šta radite nastavite.
Došli ste do kraja setup-a i sada rebootujete mašinu, naravno. Ovo je bio BASE setup. Ovaj setup je instalirao linux kernel i setirao neke opcije kao što je timezone, linux loader itd. Sve što vam preostaje jeste da izaberete packages sa dselect programom, instalirate i konfigurirate.

Debian uvijek dođe sa tonu super programa koje možete izabrati. Na CD-u su sve Free programi, koji spadaju pod GNU/GPL Licence (Dozvolu), tako da nećete naći Netscape Communicator ili Pine, to ćete morati snimiti sami
.
Ok, kada ste rebootavli mašinu dobili ste par promptova da setirate root password, da napravite normalni account, da setirate shadow passwords, da izbrisete PCMCIA kernel packages, da setirate PPP konekciju (to možete ignorirati, jer je najbolje da setirate ppp kasnije), onda da setirate vaš miš (mouse).. i naravno došli ste do dselect koja je zadnja opcija u instalaciji Debian-a.
Dselect mnogo korisnika sa ne tolikim iskustvom Debiana smatra kao jednim problemom u Debian instalaciji.

OK, znaci u dselect-u smo. Pojavit će vam se HELP Menu čim uđete, pritisnite spacebar da ga izbjegnete ili čitajte. Kada prođete HELP enu dočete na podijeljeni ekran.. Gornji dio je "Package Tree" (Package Drvo) kroz koji idete i birate šta čete instalirati, dok donji daje punu diskripciju, verziju, required packages, veličinu i gotovo sve vezano sa package.


Vec izabrani paketi su default i preporučujem da se ne diraju, jer je to većinom core Linuxa. Nemojte zaboraviti da izaberete Driver za karticu, i VGA16 driver za XF86Setup i naravno XF86Setup instalirajte ako mislite imati X-Windows.

Kada sve završite, pritisnite dva puta enter, onda će automatski instalacija izabranih paketa krenuti. Poslije toga automatski idete na konfiguraciju, gdje će te biti potrebni da setirate neke programe. Kao npr lynx. Morat će te da setirate default web page, onda ircii itd itd, zavisi od paketa koje ste izabrali.. Kada to zavrsite, izlazite iz dselect-a i dolazite na login prompt. Tu upišete root i password koji ste setirali za root. Onda možete XF86Setup pokrenuti da setirate vas X server. Ako imate problema sa mišom (mouse), možete opet pokrenuti gpmconf program, da setirate vaš miš. Također ako ne želite više neki package ili možda hoćete neki drugi, uvijek možete pokrenuti dselect iz vašeg prompta sa komandom: dselect.





OSNOVNE KOMANDE

1. Komande za pomoć

man - Ova komanda izlistava "manual" ili elektronički priručnik koji se nalazi na vašem sistemu, koji daje informacije vezane za komande i njihove opcije.

whatis - Daje kratku infromaciju o izabranoj komandi.

apropos - Daje listu komandi koje su povezane sa izabranom temom. Npr.: 'aprops cat' će pokazati informacije vezane za 'cat' komandu.

help- Online free help service. :-) Pokrece se sa 'help [whaton]'.


2. Navigacija kroz direktorije (foldere)

Komanda - Info

pwd - Daje cijeli put od direktorija u kojem se nalazite.

cd - Mijenja direktorij. Koristi se sa 'cd [direktorij]'.

ls - Komanda za izlistavanje datoteka i direktorija u trenutnom direktoriju.

mkdir - Komanda za kreiranje direktorija. Koristi se sa 'mkdir [ime direktorija]'.

rmdir - Komanda za brisanje direktorija. Koristi se sa 'rmdir [ime direktorija]'.


3. Kreiranje, mijenjanje, & pregledanje tekst datoteka

Komanda - Info


pico - Obični tekst editor. Koristi se sa 'pico [ime datoteke]'.

cat - Komanda za čitanje tekst datoteka. Koristi se sa 'cat [ime datoteke]'.

more - Komanda za čitanje tekst datoteka, sa prekidom pred krajem svake stranice.

less - Radi kao 'more', ali ne prekida na kraju datoteke.


4. Kako prepoznati korisnike koji su trenutno na sistemu

Komanda - Info

finger - Izlistava sve usere koji su trenutno konektovani na sistem. Komanda 'finger [ime korisnika]' daje više informacija o izabranom korisniku.

chfn - Komanda za mijenjanje finger informacije za vaš account.


5. Zipovanje & Unzipovanje datoteka

Komanda - Info

gzip - Komanda za Zipovanje/Kompresovanje datoteke &/ili direktorije. Koristi se sa ---- 'gzip [opcije] [ime datoteke]'.

gunzip - Komanda za Unzipovanje/Dekompresovanje datoteka &/ili direktorije. Koristi se sa ---- 'gunzip [opcije] [ime datoteke]'.


6. Passwordi & identifikacija

Komanda - Info

passwd - Komanda za promjenu passworda. Morate znati vaš stari password da bi mogli da ga promjenite.




MALA ZBIRKA KORISNIH LINUX KOMANDI

Gašenje i startanje:

shutdown -h now - gasi sistem i ne reboota ga
shutdown -r 5 - gasi sistem na 5 minuta, a zatim ga
reboota
shutdown -r now - trenutačno gasi sistem i reboota ga
halt - zaustavlja sve procese (isto kao
'shutdown -h now')
startx - starta X windows



Pristup i mountovanje file sistema:

mount -t iso9660 /dev/cdrom /mnt/cdrom - mountovanje cdrom-a i
imenovanje imenom
cdrom pod /mount
direktorijem
mount -t msdos /dev/hdd /mnt/ddrive - mountovanje hard diska
d kao msdos file
i imenovanje imenom
ddrive pod
/mnt direktorijem.
mount -t vfat /dev/hda1 /mnt/cdrive - mountovanje hard diska
kao VFAT file
sistem i imenovanje
imenom cdrive
pod /mnt direktorijem.
umount /mnt/cdrom - demountovanje cdrom-a

Pronalaženje fileova i teksta unutar fileova:

find / -name imefilea - traži file imena
'imefilea' počevši iz
root direktorija
find / -name "*imefilea*" - trazi file koji u sebi
ima 'imefilea'
počevši iz root
direktorija.
locate imefilea - traži file imena
'imefilea' koristeći
'locate' komandu –
ovome prethodi
naredba 'updatedb'.
updatedb - kreira ili updatira
bazu fileova
na svim file sistemima
prikačenim
na root direktorij.
which imefilea - prikazuje
subdirektorij koji
sadrži
izvrsni (.exe) file
imena 'imefilea'
grep dio-teksta-za-pronaci /dir - počevši od /dir
direktorija, pronalazi
i izlistava sve
fileove koji u sebi
sadrze 'dio-teksta-za-
pronaći'.

X Windows-i:

xvidtune - pokreče program za
namještanje X grafike
XF86Setup - pokreće menu za konfiguraciju
X-a s automatskim
isprobavanjem grafičke
kartice
Xconfigurator - isto kao gore samo sa sličnim
programom
xf86config - pokreče tektualni X
konfigurator
Moving, copying, deleting & viewing fileova:

ls -l - izlistava fileove u
trenutačnom direktoriju
koristeći long format (dugi
format)
ls -F - izlistava fileove u
trenutačnom direktoriju
i pri tome oznacava vrstu
filea
ls -laC - izlistava sve fileove u
trenutačnom direktoriju
u dugom formatu poredanom u
kolone
rm ime - briše file ili direktorij
imena 'ime'
rm -rf ime - brise cijeli direktorij, sve
fileove i
poddirektorije u njemu
cp imefilea /home/dir-ime - kopira file imena 'imefilea'
u direktorij
/home/dir-ime
mv imefilea /home/dir-ime - premješta file imena imefilea
u direktorij
/home/die-ime
cat imefilea - prikazuje file imena imefilea
man -k rijec - prikazuje man stranicu koja
sadrži 'riječ'
more imefilea - prikazuje file imena
'imefilea' jednu po
jednu stranicu, na sljedeću
stranicu se prelazi
pritiskom na spacebar
head imefilea - prikazuje 10 prvih linija
filea imefilea
head -20 imefilea - prikazuje prvih 20 linija
filea imefilea
tail imefilea - prikazuje zadnjih 10 linija
filea imefilea
tail -20 imefilea - prikazuje zadnjih 20 linija
filea imefilea

Instaliranje software-a za Linux:

rpm -ihv ime.rpm - instalira rpm paket imena
'ime'
rpm -Uhv ime.rpm - upgradira rpm paket imena
'ime'
rpm -e paket - briše rpm paket imena 'paket'
rpm -l paket - izlista fileove u paketu
imena 'paket'
rpm -ql paket - izlista fileove i stanje
instalirane
verzije paketa ime 'paket'
rpm -i --force paket - reinstalira rpm paket imena
'ime' koji ima
izbrisane dijelove paketa (ne
izbrisanog
koristeci 'rpm -e')
tar -zxvf ime.tar.gz - dekompresira fileove koji se
nalaze u zipovanoj
i tarovanoj arhivi imena
'ime'
tar -zxvf ime.tgz - isto kao gore
./configure - izvršava (pokreče) skriptu
pri čemu se instalirani
fileovi pripremaju za
kompajliranje

User Administracija:

adduser imeaccounta - stvaranje novog usera imena
imeaccounta
passwd imeaccounta - dodjeljivanje passworda
accountu
su - logiranje kao superuser s
trenutacnog accounta
exit - odlogiravanja kao superuser i
vračanje u stanje
normalnog usera

Malo znani tips & tricks:

ifconfig - izlistava ip adrese za sve uređaje
na mašini
apropos ime - izlistava manual stranice za riječ
'ime'
usermount - izvrsava graficku aplikaciju za
mountovanje i
demountovanje file systems
/sbin/e2fsck hda5 - izvršava filesystem check utility na
particiji hda5
fdformat /dev/fd0H1440 - formatira floppy disketu na fd0
tar -cMf /dev/fd0 - backupira sadržaj trenutačnog
direktorija i
subdirektorija na vise disketa
tail -f /var/log/messages - prikazuje zadnjih 10 linija
sistemskog loga.
cat /var/log/dmesg - prikazuje file koji sadrži boot time
poruke
što je korisno pri rješavanju
problema. Alternativno
se može koristiti 'dmesg' komanda.
* - wildcard-predstavlja sve,
npr. cp A/* B će iskopirati sve
fileove iz A u B
? - wildcard za jednu oznaku,
npr. cp ime.? /B će iskopirati sve
fileove koji u
sebi imaju 'ime' u direktorij B
[abc] - izbor za wildcard,
npr. ls [ABC]* će izlistati sve
fileove u trenutačnom
direktoriju koji počinju s A,B ili C
linux single - na lilo prompt-u, startat ce sistem u
single user
modu. ovo je dobro ako ste zaboravili
password.
logirajte se kao single user i zatim
ukucajte
'passwd' komandu.
ps - izlistava sve trenutačne procese
kill 123 - 'ubija' odredjene procese koji stoje
iza oznaka 123

Konfiguracijski fileovi i sto oni rade:

/etc/profile - sistemske varijable za sve usere
/etc/fstab - spisak uređaja i dodijeljenih im
mount point-a. Ako
zelite dodati cd-rom, DOS particije i
floppy
driveove na stratupu, editirajte ovaj
file.
/etc/motd - poruka dana koja se šalje svim
userima pri loginu
/etc/rc.d/rc.local - bash skripta koja se izvršava na
kraju login procesa
.slicno kao autoexec.bat u DOS-u.
/etc/HOSTNAME - sadrzi puni hostname ukljucijuci
domain
/etc/cron.* - postoje 4 direktorija koja automatski
izvršavaju sve
skripte unutar intervala od sata,
dana...
/etc/hosts - lista svih poznatih hostova i IP
adresa na mašini
/etc/httpd/conf - parametri za Apache web server
/etc/inittab - određuje na koju će se 'run level'
mašina bootati
/etc/resolv.conf - određuje IP adresu DNS servera
/etc/smb.conf - konfiguracijski file za Samba server.
Dozvoljava print
i file sharing s Microsoft klijentima
~/.Xdefaults - doređuje konfiguracije nekih X
aplikacija.
~ se odnosi na korisnikov home
direktorij
/etc/X11/XF86Config - konfiguracijski file za X Windows-e
~/.xinitrc - određuje windows managerau X-u
~ se odnosi na korisnikov home
direktorij

File permissions:
| owner | group | others |
d | r w x | r w x | r w x |
| | | | |
| | | |
| | | |
| | | |
Vrsta filea | | |
.= file | | |_ Execute (dozvola
izvršenja)
d= direktorij | |
l= link | |_ Write (dozvola
pisanja)
|
|_ Read (dozvola
čitanja)

Ako je komanda data 'ls -l', duga lista imena fileova je ispisana. Prva kolona prikazuje koje permission-i se odnose na file. Ako nedostaje permission za vlasnika, grupu ili druge, to je predstavljeno, npr. 'drwxr-xx'.

read=4 - file permission-i se mijenjaju preko 'chmod'
komande i
write=2 oktalnog koda za svaki user type.
execute=1 npr. 'chmod 7 6 4 imefilea' ce učiniti da
file imena
'imefilea' ima R+W+X za vlasnika, R+W za
grupu, te R za ostale.
chmod 7 5 5 - svi permission-i za vlasnika, read i execute
za grupu i ostale
chmod +x imefilea - učini file imena 'imefilea' da ga svi useri
mogu izvršiti
(execute)

X Shortcuts (pretežno za RedHat):

CTRL|Alt + ili - - povećava ili smanjuje
rezoluciju ekrana
Shift|CTRL F8 - smanjuje izabrani
prozor
Alt|Esc - prikazuje listu
aktivnih prozora
desni klik na desktop - prikazuje 'menu'
Shift|CRTL Alt r - refresh ekrana
Shift|CRTL Alt x - započinjanje xterm-a

Printanje:

/etc/rc.d/init.d/lpd start - startanje print daemona
/etc/rc.d/init.d/lpd stop - zaustavljanje print daemona
/etc/rc.d/init.d/lpd status - Prikazuje status print
daemona
lpq - prikazuje print queue
lprm - sklanja file iz print queue-a
lpr - printa file
lpc - printer control tool
man ime | lpr - printa manual stranicu imena
'ime' kao plain
tekst
man -t ime | lpr - printa manual stranicu imena
'ime kao
postscript
printtool - pokreče X printer setup

CopyRight by www.croportal.net

hm....zaboravila si napomenuti Ubuntu kao jednu od najraširenijih distri... kao i prednosti ovog sustava,,,

caspix je napisao/la:hm....zaboravila si napomenuti Ubuntu kao jednu od najraširenijih distri... kao i prednosti ovog sustava,,,

Pošto vidim da si stručna, bilo bi dobro da navedeš prednosti tog sustava....za one koje ga ne koriste.

prednosti linux operativnih sustava su brzina, ne postoje virusi, ne postoje zamrzavanja sistema, ne postoje resetiranja sustava poslije svake instalacije, sve je mnogo brže i nema puno živciranja, svaki put kad nešto zapne on sam javi u čemu je problem i mogućnost njegova rješavanja (nije kao u blowsu gdje ima blue screen na kom zapravo niš ne piše), siguran je za čuvanje podataka jer se ne mora nikad ponovno instalirat (formatirat disk), nema defragmentiranja diska, besplatan je, postoje mnoge alternative za windowsove programe za početnike, postoji windows emulator preko kojeg je moguće emulirati većinu programa (igara) namjenjenih windowsu, hardver je često bolje podržan, možete učiniti da sustav bude baš onakav kakav vi želite, radilo se tu o izgledu grafičkog sučelja ili nečemu drugom, ako nešto ne znate članovi linux udruga će vam s veseljem objasniti i pomoći vam, open source softver prave programeri koji programiraju isključivo iz ljubavi prema svemu tome i nisu po pritiskom rokova, šefova i bilo čega drugog, a i svatko tko želi može kad god hoće izmijenjivati kodove postojećih programa ili praviti nove...

to je ukratko, ali na netu postoji toliko stranica o linuxu i njegovim prednostima i općenito open source softveru da je čak i ova tema besmislena...